Istorija kafe

Postoji nekoliko legendi o otkrivanju kafe, ali je najverovatnije otkrivena u Africi na području današnje Etiopije u 9. veku. Legenda govori o pastiru po imenu Caldi, koji je primetio da svoje ovce plešu celu noć i da skaču unaokolo. Sledećeg dana, on je video svoje ovce da jedu plodove, sa njemu nepoznatog žbuna. Sutradan je i sam probao ove plodove, a ubrzo nakon toga počeo je da poskakuje i pleše. Vest o ovom plodu  se brzo širila. Prvo su žvakali plod, a kasnije se potapao u vodi i medu i od ploda se pripremalo vino. Reč kafa takođe dolazi iz stare arapske reči "Kuahvah" - vino. Prvobitno su ga i pili kao vino - iz jedne šolje, koja se kretala u smeru kazaljke na satu. Mnogo kasnije, zrna su sušena, prelivena sa toplom vodom i na taj način dobijen je prvi kafe napitak. Pečenje-prženje kafe počelo je tek u 12. veku.
Priča se da su prvu kafu pili Sufiji,Muslimanski mistici, koji su ustanovili da kafa prevazilazi pospanost i promoviše mentalne vrednosti. Manje pobožni ljudi su u kafi pronašli odlično sredstvo za druženje i ćaskanje.Tako su se stvorile i prve kafane.
Prva kafana otvorena je u Carigradu 1475. U muslimanskom svetu ritual kafe je u početku izazvao sumnje jer Kuran zabranjuje alkohol. Upravo zbog ovog religijskog prvila, kafa se brzo širila kroz arapski svet. Ubrzo je postala popularna jer je ojačala osećaj povezanosti. U takvim ritualima ljudi su govorili o politici i drugim temama, jer su im glave bile trezne. Vlasti su se bojale ovakvih skupljanja i razgovora,pa su počele progoniti prodavce kafe kao i vlasnike kafana.
Dugo vremena Arapi su imali monopol nad proizvodnjom kafe, sve dok Holanđani 1690. nisu uspeli da ukradu sadnice koje su krijumčarili na Javu. Uskoro su se plantaže kafa rađale po svim holandskim kolonijama na istoku. U Evropu, kafu su prvi put doneli venecijanski trgovci u 17. veku. U Italiji, prve kafane su otvorene oko 1654. Katolička crkva bila je vrlo kritična za piće od kafe, čak i proglašavajući je da je to đavo piće.

Godine 1674. u Londonu je objavljena "Ženska peticija protiv kafe", u kojoj su se žene žalile na to što su muškarci postali "bezvoljni i neaktivni"sa ženama zbog ispijanja kafe. Usledilo je otvaranje kafića u drugim delovima Evrope. Godine 1713. otvoren je i na dvoru Ludviga XIV. Verovatno je tada prvi put korišćen i šećer kao aditiv za kafu.
Francuzi su preneli sadnice kafe preko Atlantika i posadili ih na ostrvu Martinikue Caribbean. Tako je započela proizvodnja kafe u tropskim predelima Centralne i Južne Amerike. Proizvodnja i konzumiranje se brzo širilo u Americi.
Za Slovene, kafa je prvobitno bila kao lek, a još je bilo dosta problema jer domaćice nisu znale kako ga skuvati.Danas je kafa najpopularnije piće pored vode, jer svake godine ljudi piju više od 400 biliona kafa dnevno. U svetu ima više od pedeset zemalja izvoznika kafe. Najveći izvoznici kafe su Brazil, Kolumbija i Indonezija. Godišnja globalna proizvodnja kafe premašuje 100 miliona kilograma.
Web_Beginn